Уводна реч
Стратешко планирање је начин на који организација препознаје и прихвата нове изазове и предузима активности ради остваривања крајњих циљева. Идеја о стратешком планирању преузета је из корпоративних организација уз извесне модификације које су неопходне због природе образовне установе.
У нашој институцији стратешко планирање представљало је процес кроз који су запослени дефинисали циљеве и приоритете који су даље били предмет дискусије а у будућности ће бити предмет евалуације. Циљ је био да се косензусом изгради визија образовне институције заједно са планом акције, који описује начин и време остваривања циљева које смо зацртали. Као резултат, настао је Стратешки план, односно полазни документ којим се одређују главни развојни токови активности Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у периоду 2006-2010. године.
Стратешким планом је дефинисано место, улога и одговорност Завода у образовном систему Србије, као и облици сарадње са осталим партнерима. Он представља основу за дефинисање годишњих планова у Заводу.
Ми верујемо да ће Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања бити препознат као незаобилазна стручна институција, која професионалним односом према образовању успешно спроводи развојну политику Националног просветног савета и Министарства просвете РС, правовремено одговара на захтеве школа и остварује пуну сарадњу са свим учесницима у систему образовања.
Ми смо посвећени остварењу наше визије.
Директор
мр Драган Банићевић
Примена образовних стандарда у свакодневном наставном раду
Стандарди постигнућа ученика – образовни стандарди за крај обавезног образовања значајна су новина у нашем образовном систему. Објављивањем у Просветном гласнику Републике Србије 5. јула 2010. постали су обавезујући за примену. Стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања објављени су у Правилнику о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа и друштво 7. јуна 2011. у Просветном гласнику РС, бр. 5, чиме су и ови стандарди постали обавезни за примену. Да би се обезбедило да стандарди испуне своју намену, а то је унапређивање квалитета образовања, потребно је директорима, стручним сарадницима и наставницима пружити подршку за укључивање стандарда у свакодневни наставни рад. Следи неколико питања која могу послужити као водич за примену образовних стандарда у свакодневној настави.
Међународнa конференцијa „Праћење квалитета рада школа у Србији“Пројекат Развој стандарда и инструмената за спољашње вредновање квалитета рада образовно-васпитних установа, који је реализован од јуна 2008. године кроз сарадњу Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Образовног инспектората Краљевине Холандије, уз учешће и подршку Министарства просвете, свој врхунац је достигао 15. децембра 2010. године, на Међународној конференцији Праћење квалитета рада школа у Србији, која је одржана у Палати Србије на Новом Београду.
Eкстерно вредновање квалитета рада школа у Србији
Вредновање система образовања је кључни део успостављања и осигурања квалитета образовања. То је процес систематичног прикупљања и анализе података у циљу обезбеђивања квалитетног образовања. Постоје два главна приступа вредновању квалитета - екстерно, спољaшње вредновање и интерно вредновање или самовредновање. Приоритет сваке државе у унапређивању система образовања јесте успостављање система екстерног вредновања стандардизованим поступцима, како би се пратила, развијала и унапређивала делотворност и ефикасност система.
Образовни стандарди – Нова карика у систему осигурања квалитета образовања у Србији
Образовни стандарди за крај обавезног образовања настали су као резултат рада у оквиру пројекта Министарства просвете и спорта Републике Србије „Развој школства у Републици Србији“ и његове пројектне компоненте „Развој стандарда и вредновање,“ који је у периоду 2005.-2006. године реализовао Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Образовни стандарди артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Преко стандарда се образовни циљеви и задаци преводе на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења.
|
